Постоји безброј дефиниција среће, а свако од нас носи неку своју. За већину, срећа је један специфичан тренутак — леп, кратак, тешко достижан и лако изгубљив. Често је везујемо за наше жеље, начин на који гледамо на себе и друге, или за то како тумачимо ствари које нам се дешавају.
Последњих година почео сам да се питам шта заиста значи бити срећан. Шта ми треба да подигнем свој „основни ниво“, да се осећам мирније и стабилније у обичном дану? Дошао сам до једног једноставног, али јаког закључка: када сам у миру са собом и задовољан како проводим време — ја сам срећан. И онда сам почео да мењам ствари да бих томе био ближи.
Прво сам почео да скидам слојеве сопствених жеља. Да видим које су и даље стварно моје, а које су само идеје које сам покупио успут. Испоставило се да неке нису ни припадале мени. Кад сам их пустио, осетио сам лакоћу и фокус.
Онда сам прихватио да не могу све одједном. Кад покушам, растегнем се на сто страна и на крају будем незадовољан напола завршеним стварима. Зато сам престао да јурим продуктивност ради продуктивности. Успорио сам. Почео сам да бирам један смислен задатак дневно — само један — за који знам да ће ми донети радост или задовољство. Та мала промена померила је све.
А онда сам изабрао кретање — буквално. Почео сам више да пешачим, било до посла или само да расчистим главу. Одлазим у теретану кад могу, а доста обавеза решавам с телефона да не будем везан за сто. Те ситнице су направиле огромну разлику у томе како се осећам сваки дан.
На крају, схватио сам да је срећа избор. За мене, тај избор значи да поједноставим шта за мене срећа јесте, да будем искрено захвалан где сам сада и да користим алате који ми помажу — суплементе, терапију, свесност, захвалност, писање.
Изабери да помогнеш себи.
Изабери да будеш мало срећнији, из дана у дан.
Живели.
Оставите одговор