Понекад се изгубимо и заборавимо ко смо, за шта се залажемо и одакле долазимо.
Како време пролази и како стичем ширу перспективу, питање идентитета ми постаје све важније. Што боље разумем свет око себе, то јасније видим колико наши корени, вредности и карактер обликују начин на који доживљавамо живот.
Никада нисам прихватао идеју да треба да се одрекнемо свог идентитета. Напротив, верујем да без њега губимо нешто суштинско, нешто што сваког од нас чини јединственим и незамењивим. Такође, никада ми није имала смисла популарна фраза „пронађи себе“, као да смо негде изгубљени. Ти си овде, живиш свој живот и сигурно знаш шта волиш, шта те привлачи и шта те покреће.
Оно у шта верујем јесте да можемо да мењамо себе и да усклађујемо своје жеље са стварношћу, бирајући наше место у свету. Управо тим изборима обликујемо идентитет који је искрен, али и намеран.
У последње време примећујем да се све више људи враћа ономе што је аутентично за њих, попут ранијих хобија, музике, или стварима због којих се осећају као да су поново у сопственој кожи. Мислим да је то леп правац.
Када се загледамо у оно што волимо, одакле долазимо и како живимо сваки дан, лакше видимо ко смо и лакше прихватамо себе.
Оставите одговор