Категорија: Некатегоризовано

Понекад се изгубимо и заборавимо ко смо, за шта се залажемо и одакле долазимо.

Како време пролази и како стичем ширу перспективу, питање идентитета ми постаје све важније. Што боље разумем свет око себе, то јасније видим колико наши корени, вредности и карактер обликују начин на који доживљавамо живот.

Никада нисам прихватао идеју да треба да се одрекнемо свог идентитета. Напротив, верујем да без њега губимо нешто суштинско, нешто што сваког од нас чини јединственим и незамењивим. Такође, никада ми није имала смисла популарна фраза „пронађи себе“, као да смо негде изгубљени. Ти си овде, живиш свој живот и сигурно знаш шта волиш, шта те привлачи и шта те покреће.

Оно у шта верујем јесте да можемо да мењамо себе и да усклађујемо своје жеље са стварношћу, бирајући наше место у свету. Управо тим изборима обликујемо идентитет који је искрен, али и намеран.

У последње време примећујем да се све више људи враћа ономе што је аутентично за њих, попут ранијих хобија, музике, или стварима због којих се осећају као да су поново у сопственој кожи. Мислим да је то леп правац.

Када се загледамо у оно што волимо, одакле долазимо и како живимо сваки дан, лакше видимо ко смо и лакше прихватамо себе.

Фасцинантно је како се мењамо кроз године, како нам интересовања тихо клизе, нека нестану брзо као тренутак, а нека остану уз нас читав живот. То је лепота животног стила: он је флуидан, стално у покрету, вођен нашим жељама, местима у којима живимо и људима који нас окружују.

Код мене је стил увек био питање прилагођавања. Како сам се селио, мењао улоге и преузимао нове одговорности, полако сам научио да ценим удобност и функционалност више од саме естетике и блештавила. То не значи да стил нестаје, већ да само постаје личнији, дубљи и са више смисла.

Овај текст отвара једно ново путовање: простор у којем ћу делити идеје, размишљања, савете и инспирацију из мог начина живота и начина на који гледам свет око себе. Овде можеш очекивати мешавину утицаја музике, културе, идентитета и, изнад свега, аутентичности. Све је написано из љубави према животу, као и начину на који наши свакодневни избори говоре уместо нас — и другима, и нама самима.

Као што ми је један добар пријатељ једном рекао: „Морамо да просветлимо сами себе“, зато пишем ово не само за себе, већ и за свакога ко у овим речима можда пронађе део себе.