Ознака: Срећа

Један од најмоћнијих корака које можемо направити у животу јесте да научимо да видимо ствари онакве какве заиста јесу, a не онакве каквима бисмо желели да буду. Тешко је, али нам то помаже да донесемо праву одлуку и кренемо даље.

Наш ум је непрестано у покрету и препун мисли. Неке долазе изнутра, неке су покренуте спољним светом, а готово све су обојене филтерима које смо временом изградили. Ти филтери су често настали да би нас заштитили, учинили сигурним или срећним у детињству, али касније могу да искриве стварност. Уместо да живот доживљавамо директно, ми га тумачимо кроз призму старих страхова, претпоставки и неиспуњених потреба.

Временом сам схватио да је наша свест налик тихом посматрачу. То је онај део нас који гледа, слуша и обрађује све те утицаје. Када успоримо и повежемо се с тим посматрачем, почињемо да примећујемо обрасце — како реагујемо и које нам се мисли изнова враћају. Ту почиње прави рад.

Спуштајући се на тај основни ниво свести, почео сам да препознајем мисли и осећања која се јављају у различитим ситуацијама. а посебно оне због којих сам се осећао недовољним, невољеним или изопштеним. Почео сам да их записујем, да их пратим и да преиспитујем претпоставке које стоје иза њих.

Тај процес ми је помогао да разумем који су страхови и несигурности изграђени на илузијам и које делове свог начина размишљања могу да пустим да буду присутни а затим и да нестану. Није увек лако, али је ослобађајуће. Када видимо ствари јасно, без осуде и избегавања, можемо да се бавимо оним што је заиста важно и да пустимо оно што није.

Како каже изрека: „Ако мислиш да можеш — вероватно можеш. Ако мислиш да не можеш — сигурно не можеш.“

Не плаши се да се суочиш са стварношћу. Не бежи од истине, чак ни онда када је непријатна. Прихвати оно што јесте, без стида, кривице и страха. Тако почиње промена — из места јасноће, а не илузије.

Све ће доћи на своје место оног тренутка када престанеш да се опиреш ономе што јесте и почнеш да видиш ствари тачно онакве какве јесу.

Постоји безброј дефиниција среће, а свако од нас носи неку своју. За већину, срећа је један специфичан тренутак — леп, кратак, тешко достижан и лако изгубљив. Често је везујемо за наше жеље, начин на који гледамо на себе и друге, или за то како тумачимо ствари које нам се дешавају.

Последњих година почео сам да се питам шта заиста значи бити срећан. Шта ми треба да подигнем свој „основни ниво“, да се осећам мирније и стабилније у обичном дану? Дошао сам до једног једноставног, али јаког закључка: када сам у миру са собом и задовољан како проводим време — ја сам срећан. И онда сам почео да мењам ствари да бих томе био ближи.

Прво сам почео да скидам слојеве сопствених жеља. Да видим које су и даље стварно моје, а које су само идеје које сам покупио успут. Испоставило се да неке нису ни припадале мени. Кад сам их пустио, осетио сам лакоћу и фокус.

Онда сам прихватио да не могу све одједном. Кад покушам, растегнем се на сто страна и на крају будем незадовољан напола завршеним стварима. Зато сам престао да јурим продуктивност ради продуктивности. Успорио сам. Почео сам да бирам један смислен задатак дневно — само један — за који знам да ће ми донети радост или задовољство. Та мала промена померила је све.

А онда сам изабрао кретање — буквално. Почео сам више да пешачим, било до посла или само да расчистим главу. Одлазим у теретану кад могу, а доста обавеза решавам с телефона да не будем везан за сто. Те ситнице су направиле огромну разлику у томе како се осећам сваки дан.

На крају, схватио сам да је срећа избор. За мене, тај избор значи да поједноставим шта за мене срећа јесте, да будем искрено захвалан где сам сада и да користим алате који ми помажу — суплементе, терапију, свесност, захвалност, писање.

Изабери да помогнеш себи.

Изабери да будеш мало срећнији, из дана у дан.

Живели.