Живот нам често делује као море избора, а опет већина њих нам је невидљива. Води нас струја, па пловимо… понекад набоље, понекад нагоре. И зато с времена на време морамо да престанемо да плутамо и почнемо да бирамо. Свесно. Намерно. На крају крајева, зар свако од нас не жели бар мало контроле над сопственим животом?
Пре много година гледао сам филм ”Да Човек”, комедију са мојим омиљеним глумцем из детињства Џимом Керијем. Он игра човека који се заглавио у рутини — ради само оно што мора, а на све остало каже „не“ и полако губи себе. После једног семинара добија изазов да сваку прилику у животу дочекује са „да“. Та одлука ће му промени све. Чим се отворио, живот га је одвео на неочекивано и невероватно путовање.
Та прича ми је остала у глави. Не зато што треба слепо говорити „да“ свему, него зато што крије много већу истину: већина прилика се ни не појави док им не кренеш у сусрет. Акција ствара замах. Могућности долазе кад се покренеш.
Не мораш да будеш „Да Човек“ да би живео храбрије — али мораш да се укључиш у сопствени живот. Како је Навал рекао: шта радиш, где то радиш и са ким — то су питања која вреди решити.
Моје лично мото ове године? Купи карту — и уживај у вожњи. Ако ми се нешто поклапа са тим ко сам и где желим да идем, трудим се да не размишљам превише. Само кренем. Пробам. Урадим.
Ако се и ти осећаш заглављено — почни. Помери се. Реци „да“ правим стварима. Понекад је баш то довољно да се све промени.
